Dejan Kreculj's Page

Iz jednog davnog crtanog filma sa Duškom Dugouškom u glavnoj ulozi, dugo je među tadašnjom decom bila popularna replika njegovog protivnika, Badže Kostolomca, koji je tražeći zlato kopao kroz komad odronjene zemlje padajući u ponor, a potom probijao na drugu stranu ushićeno govoreći „Djavo da me nosi, prokopao sam Zemlju do Japana!“ . Šta više, tvrdnja da je na suprotnoj strani planete Japan ili Kina, iako netačna, bila je i ostala veoma uvrežena medju Amerikancima i danas.

Katastrofalni zemljotres u Japanu koji je pomerio osu planete i registrovan seizmografima čak i u našoj zemlji, s pravom podstiče na traženje odgovora na pitanje: zaista, šta se nalazi s druge strane; šta je ispod nas? Ova tačka naziva se antipod, od grčke reči koja znači suštu suprotnost, protivnika, suparnika, a u geografiji označava  položaj koji je na suprotnoj tački prečnika Zemlje ili protivnožnik. Dečju, i ne samo dečju, znatiželju lako je isprovocirati kratkom pričom nalik pomenutoj potičući ih da pogode šta se stvarno nalazi ispod nas. Da ne bi bilo nedoumica, treba im ipak objasniti da želimo da istražimo mesto na koje bismo naišli kada bi pod pravim uglom u odnosu na pod povukli pravu. Ona bi prodirala kroz sve Zemljine slojeve, kroz užareno jezgro, a potom ponovo izlazila sa druge strane sve do površine. To je mesto koje tražimo.

Najjednostavnije je uzeti kartu sveta i pogledati. Ali, one su i u najboljim školskim atlasima veoma grube. Zato posegnimo za preciznom, digitalnom kartom, korišćenjem lako dostupnih programa. To su veoma polularni Google Earth i Google maps, po volji.

Prvo treba pronaći koordinate mesta gde se nalazimo, potom od 180 oduzeti geografsku dužinu i okrenuti stranu sveta sa istoka na zapad, a umesto severne geografske širine, uzeti istu, ali južnu. I to je sve. Program će nas odvesti upravo na traženu tačku. Evo primera. Koristili smo Google maps.

Izabrali smo tačku u Beogradu, simbol glavnog grada, palatu „Beograđanku“ ili, kako joj je zvanični naziv „Palata Beograd“ - poslovni oblakoder u između ulica Kralja Milana i Masarikove. Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata. Građena je u periodu od 1969. do 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića, kao prvi oblakoder u užem centru grada, stacioniran između Slavije i Terazija. Zgrada predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja beogradske arhitekture s kraja šezdesetih godina XX veka i u to vreme je bila najviša zgrada Beograda.

Prvo ćemo pronaći mesto upisivanjem „Belgrade, Serbia“. Uz neveliko poznavanje grada lako se nalazi tražena lokacija. Desnim klikom dobijamo meni iz kojega biramo „What`s here?“ i u prozoru pretraživača pojavljuju se koordinate u decimalnom obliku. Kod Google maps je istok plus, a zapad minus, kao što je sever plus, a jug minus. Dakle, traženo mesto je na drugoj strani na (180°- dobijeni podaci) zapadno. Geografska dužina mesta je 44,807356 severno (+) , pa nam treba isto toliko, ali na jug (-). Takođe, pošto je 20.463259 severno (+), sada nam treba 180-20.463259 = 159.536741 istočno što je (-).

I dospevamo u tačku „A“, koja je na dnu okeana, odakle možemo da potražimo najbliže kopno. Preporučujemo put na zapad, gde se nailazi na ostrvce udaljeno oko 1300 kilometara, a potom još dosta daleko Novi Zeland. Tako „prokopasmo Zemlju do Japana“, odnosno evo nas na drugoj strani planete, tačno ispod nas, istina okruženi okeanom koliko god pogled doseže.

Prezentovano na Konferenciji ICTeachers 22.12.2011. u organizaciji Beogradske otvorene škole (BOŠ)

 https://www.youtube.com/watch?v=UJoQc95hO8Y